Буневци: Разлика между версии
Изтрито е съдържание Добавено е съдържание
Vodnokon4e (беседа | приноси) Статии с конкретно поискани източници преди повече от 14 дни |
Етикети: Отменени Визуален редактор |
||
Ред 20:
Според преброяването на населението в Сърбия през 2002 г. буневците наброяват 20 012 души, от които 19 766 живеят във [[Войводина]]. През [[1910]] г. буневците и [[шокци]]те в някогашните австро-унгарски Бачки и Барански комитати са наброявали около 90 000 души. В миналото често са определяли буневците като „далматинци“, „католически [[расци]]“ или „[[илири]]“.
== Отправки и литература ==
* [[Шокци]]
* [[Сърби]]
* [[Хървати]]
* [[Южни славяни]]
*Bašić, Pajica (2003). Subotički Bunjevci. Moja spoznanja kroz zajedničko življenje. Subotica. Beckett, Weaver Eric (2011). Hungarian views of the Bunjevci in Habsburg times and the inter-war period. Balcanica. 42: 77–115. Bošnjaković, Žarko & Sikimić, Biljana (2013). Bunjevci. Etnodijalektološka istraživanja 2009. Novi Sad & Subotica. Dubois, Chloé (2016). Construction nationale et revendications linguistiques en contexte minoritaire : le cas des Bunjevci de Bačka (Serbie). Grenoble. Ердељановић, Јован (1930). О пореклу Буњеваца. Београд. Henzelmann, Martin (2016). Der Ausbau des Bunjewatzischen zu einer südslavischen Mikroliteratursprache. Zeitschrift für Slawistik 61.2: 353–368. Henzelmann, Martin (2016). Die Bunjewatzen. Ein kurzer Überblick über eine ethnische Minderheit in Serbien und die Herausbildung ihrer Mikroliteratursprache. Specimina Philologiae Slavicae, 190. Leipzig. Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине). Београд. Кузмановић, Славко (1979). О националном препороду буњевачких Хрвата. Зборник за историју. 214: 131—159. Kujundžić Ostojić, Suzana (2017). Bunjevačka književnost i borba za posebnost bunjevačkog govora i jezika Bunjevaca. Његован, Драго (ур.). Култура и идентитет Буњеваца. Зборник радова са симпозиума одржаног 18. фебруара у Новом Саду. Едиција Присаједињење 1918, књига 5. Нови Сад: 429—446. Kujundžić Ostojić, Suzana & Popov, Ana (2019). Gramatički i pravopisni priručnik bunjevačkog jezika. Budisava. Mandić, Mijo (2009). Buni, bunievci, bunjevci. Subotica. Марковић, Саша (2011). Посланици буњевачко-шокачке и земљодилске странке у раду Уставотворне скупштине 1920-1921. године. Истраживања. 22: 339—414. Peić, Marko & Bаčlija, Grgo & Bajić, Josip & Kujundžić Ostojić, Suzana & Petrović, Dragoljub (ur.). Rečnik bačkih Bunjevaca iliti Ričnik bački Bunjevaca. Drugo dopunjeno izdanje. Novi Sad & Subotica. Радонић, Јован (1954). О сеоби Буњеваца у Суботицу 1687 године. Глас САНУ. 214: 119—127. Stjepanović, Dejan (2013). ‘Perceived Co-Ethnics’ and Kin-State Citizenship in Southeastern Europe. The Europeanisation of Citizenship in the Successor States of the Former Yugoslavia (CITSEE). CITSEE Working Paper Series 2013. 26. Edinburgh. Суботић, Момчило (2011). Национални идентитет у процесу глобализације. Пример Буњеваца. Политичка ревија 27.1: 67—93. Хенцельманн, Мартин (2020). Современная проблема стандартизации языка буневцев в Сербии. Веселинов, Димитър & Йорданова, Милена (ред.). Лингводидактически ракурси. София: 214—223. Хорват, Александар (2015). Етнички идентитет војвођанских Шокаца и Буњеваца у међуратној Југославији (1918-1941). Нови Сад.
== Преселения на буневците ==
| |||