Ана Стойкова: Разлика между версии

Изтрито е съдържание Добавено е съдържание
сорткат
м RomanNr: 2 repl; Cyrlat: 5 repl; Grammar: 1 repl;
Ред 1:
{{обработка|форматиране}}
'''Ана Стойкова Стойкова''' (19 август 1955 г., София) е български учен, изследовател на старобългарската литература. Завършва българска филология в Софийския университет [[Софийския университет "Св. Климент Охридски"]], работи в Института за литература при БАН. Защитава докторска дисертация на тема "Физиологът в южнославянските литератури" (1993). Старши научен сътрудник ІІII ст. (1999). Научните йѝ интереси са в областта на кирилометодиевистиката, агиографията и агиологията, компютърната обработка на средновековни славянски ръкописи. Чете лекции по старобългарска литература в Пловдивския университет "Паисий Хилендарски" (1993-2003) и в Нов Български университет (2003-2006). Заместник-директор на [http://www.ilit.bas.bg/bg/index.php Института за литература] при [[БАН]]. Лектор по български език във Варшавския университет (2006-2008).
 
Член на редколегията и библиографски редактор на т. 3 и 4 на Кирило-Методиевската енциклопедия (С., 2003). Член на редколегията на поредицата "Старобългарска литература".
Ред 14:
4. Кой седи на коня зад св. Георги? – Palaeobulgarica, 21, 1997, 2, 56–68.
 
5. БиблиjскаБиблијска симболика у jужнословенскомјужнословенском физиологу. – В: Научни састанак слависта у Вукове дане, 26/1. Српска књижевност и свето писмо, 9–14. 9. 1996, Београд – МанасиjаМанасија. Београд, 1997, 243–249.[http://www.rastko.org.yu/rastko-bg/umetnost/knjizevnost/astojkova-biblijska_simbolika.php]
 
6. Problems of the Composition of Late Medieval Non-Liturgical Miscellanies and the Place of Hagiographic Works in them. – In: Medieval Slavic Manuscripts and SGML: Problems and Perspectives. Sofia, 2000, 108–130.
Ред 20:
7.Бележки върху историята и структурата на ранните служби на Кирил Философ (По повод на един новооткрит молдовски препис). – В: Климент Охридски ­ живот и дело. С., 2000 (Кирило-Методиевски студии, 13), 216­-231.
 
8. Чудо Светог ГеоргиjаГеоргија са змаjемзмајем у Туманском апокрифном зборнику. – В: Чудо у словенским културама. Нови Сад, 2000, 109–125.
 
9. Българският свети Георги между Киев и Константинопол. – В: Традиции. Приемственост. Новаторство. В памет на Петър Динеков. С., 2001, 87–93.
Ред 26:
12. An Original Slavonic Chant or How Many Kings Tortured St. George. – В: Словенско средњовековно наслеђе. Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу. Београд, 2002, 605–616.
 
13. Метафрастовото житие на св. Георги в балканските кирилски ръкописи. – В: Преводите през ХІVXIV столетие на Балканите. Доклади от международната конференция, София, 26-28 юни 2003. С., 2004, 270–277.
 
14. Произведенията за св. Георги в балканските кирилски ръкописи (Предварителни бележки). – В: България и Сърбия в контекста на византийската цивилизация. Сборник статии от българо-сръбския симпозиум 14-16 септември 2003, София. С., Академично издателство “Марин Дринов”, 2005, 413-422.