Милица Хребелянович: Разлика между версии

Изтрито е съдържание Добавено е съдържание
Fruzhin (беседа | приноси)
Редакция без резюме
Fruzhin (беседа | приноси)
Редакция без резюме
Етикети: добавен етикет nowiki в статията Визуален редактор
Ред 41:
Милица Хребелянович е дъщеря на принц [[Юг Богдан|Вратко Неманич]] (познат в сръбския средновековен епос като [[Юг Богдан]]), който, като правнук на [[Вукан Неманич]], е част от династията на [[Неманичи]]те. Съпругът ѝ е принц [[Лазар Хребелянович]].
 
След смъртта на съпруга ѝ в [[Косовска битка|Косовската битка]] през [[1389]], Милица управлява [[Сърбия]] до [[1393]], когато синът ѝ [[Стефан Лазаревич|Стефан Лазаревич Хребелянович]] достига възраст за вземане на трона.<ref>Vujić, Joakim (2006), „The transformation of symbolic geography: Characteristics of the Serbian people“, in Trencsényi, Balázs; Kopeček, Michal, ''Late enlightenment emergence of the modern 'national idea'', Budapest New York: Central European University Press, стр. 115, [[Международен стандартен номер на книга|ISBN]].</ref> По това време е нужен много кураж и мъдрост за управлението на страна, която е под постоянния натиск на окупатори от изток и запад. Трудно е било да се поддържа националния дух без да се провокират съседните царства или пашлъци към атаки и безчинства. Милица се доказва като способен владетел на страната в много тежко време. Личната ѝ трагедия (загубата на съпруга ѝ и изпращането на дъщеря ѝ [[Оливера Лазаревич|Оливера Деспина]] за съпруга на [[Баязид I]], който нарежда екзекуцията на мъжа ѝ, принц Лазар, през 1393)<ref>Веселиновић, Љушић (2001)</ref> не пречи на мъдрото ѝ управление. Тя основава манастира [[Любостиня]] през [[1390]] и по-късно се замонашва там под името сестра Евгения (по-късно игуменка Ефросина) през [[1393]].<ref name=":0">Gavrilović, Zaga (2006), „Women in Serbian politics, diplomacy and art at the beginning of Ottoman rule“, in Jeffreys, Elizabeth M., ''Byzantine style, religion, and civilization: in honour of Sir Steven Runciman'', New York: Cambridge University Press, стр. 75 – 78, [[Международен стандартен номер на книга|ISBN]] [[Уикипедия:Special:BookSources/9780521834452|9780521834452]].</ref>
 
През [[1397]] тя написва книгата „Молитвата на Майката“ заедно със синовете си в [[Дечански манастир|Дечанския манастир]].<ref>Popovich, Ljubica D. (1994). [http://serbianstudies.org/publications.html "Portraits of Knjeginja Milica"]. Serbian Studies. North American Society for Serbian Studies. 8 (1 – 2): 94 – 95. [http://serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%208_1994_No%201-2.pdf Pdf].</ref> Милица Хребелянович поръчва възстановяването на бронзовия хорос на църквата в Дечанския манастир.
Ред 62:
* Stevanović, Miladin (2005). [https://books.google.com/books?id=weOgAAAAMAAJ Kneginja Milica Hrebeljanović]. Knjiga-komerc.
* Vasiljević, Marija (2016). [http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis65%282016%29.pdf "Генеалогије између историје и идеологије: пример порекла кнегиње Милице"] (PDF). Историческо списание. Белград: Istorijski institut. 65: 79 – 100.
* Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад-Београд: Платонеум. <nowiki>ISBN 978-86-83639-01-4</nowiki>.