Лазар Хребелянович: Разлика между версии

Изтрито е съдържание Добавено е съдържание
Fruzhin (беседа | приноси)
Редакция без резюме
форматиране: 4x кавички, 3x тире-числа, 3 интервала, А|А (ползвайки Advisor) без nowiki
Ред 71:
[[Файл:Kneževa večera, Adam Stefanović, 1871.jpg|ляво|мини|241x241пкс|Нощта преди [[Косовска битка|Косовската битка]], от [[Адам Стефанович]] ([[1870]]).]]
{{Quote box |width=28em | bgcolor=#ffc999 |align=right | quote= |source= '''[[Косовско проклятие]]''':<br/>
[[File:Kosovo Polje sized.jpg|thumb|150px|right|Надпис на монумента [[Газиместан|Газиместан]]]]
''"Който„Който е сърбин и роден от сръбска майка,''<br />
''И със сръбска кръв и деди,''<br />
''И не дойде за Битката в Косово,''<br />
Ред 79:
''Нека нищо засято от него не поникне,''<br />
''Ни тъмно вино ни жито!''<br />
''И нека е проклет от всички времена за всички времена!"''<br />
– Лазар проклина тези които не вдигнат оръжие срещу турците в Косовската битка, от поема публикувана през [[1815]].}}След битката при [[Плочник]] през [[1386]] за Лазар става ясно, че решителна битка с [[Османска империя|османците]] е неизбежна. След посписването на мир със [[Сигизмунд Люксембургски|Сигизмунд]], за да избегне проблеми със северните съседи, князът си осигурява подкрепата на [[Вук Бранкович]] и [[Твърдко I|Твърдко]].<ref name=":9" /><ref name=":10">Fine 1994, стр. 409–14409 – 14</ref> Царят на всички сърби и [[Босна]] също очаква по-голяма [[офанзива]], тъй като армията му, водена от [[Влатко Вукович]], разбива голяма османска войска в битката при [[Билеча]] през [[1388]].<ref name=":11">Fine 1994, стр. 408</ref> Голяма османска армия водена от [[Мурад I|султан Мурад]], от около между 27,000 и 30,000 души, напредва през земите на [[Константин Драгаш]] и през [[юни]] [[1389]] пристига в [[Косово поле|Косово]] близо до [[Прищина]], на територията на Вук Бранкович. [[Османска армия|Османската армия]] е посрещната от войските водени от княз Лазар, между 12,000 и 30,000 души. Те се състоят от войската на Лазар, на Вук Бранкович и контингент изпратен от Твърдко и воден от Влатко Вукович.<ref name=":9" /><ref name=":10" /> [[Косовска битка|Косовската битка]], най-известната в сръбската средновековна история,<ref name=":11" /> се случва на [[15 юни]] [[1389]]. В свиреп бой и тежки загуби за двете страни, княз Лазар и султан Мурад са убити.<ref name=":9" /><ref name=":10" />
 
Информацията относно развитието и изхода на Косовската битка е непълна в историческите извори. Най-вероятно тя завършва без победител. Въпреки това тежките загуби са пагубни за сърбите, които хвърлят в боя почти цялата си военна мощ.<ref name=":9" /><ref name=":10" /> Макар че Сърбия при княз Лазар е икономически просперираща и с добра военна организация, тя не може да се сравнява с Османската империя по територия, население и икономика.<ref name=":9" /> Лазар е наследен от най-стария си син [[Стефан Лазаревич]]. Тъй като той е все още в невръстна възраст, след смъртта на Лазар, [[Моравска Сърбия]] е управлявана от майката на Стефан, [[Милица Хребелянович|Милица]]. Тя е нападната от север, пет месеца след Косовската битка, от войските на крал Сигизмунд. Щом османските войски достигат отново Сърбия през лятото на [[1390]], Милица приема васалитет. Тя изпраща най-малката си дъщеря, Оливера, в харема на султан [[Баязид I]]. Вук Бранкович става османски васал през [[1392]]. С това всички сръбски земи, с изключение на [[Захумлие]], управлявано от Твърдко, падат под властта на [[Османска империя|Османската империя]].<ref name=":10" />
 
== Традиция ==
Според сръбския средновековен епос, в нощта преди [[Косовска битка|Косовската битка]], Лазар е навестен от сив ястреб или сокол от [[Йерусалим]], който му предлага избор между земно царство (победа в битката) или небесно царство, което ще се случи след капитулация или кървава загуба.<ref>Macdonald 2002, стр. 69</ref><blockquote>''"...[[Пророк Илия]] се появи пред Лазар като сив сокол, с писмо от Божията Майка и му каза, че изборът е да задържи земно царство или да влезе в небесно царство..."''<ref>"Insight„Insight: Legacy of Medieval Serbia"Serbia“. Archaeological Institute of America. October 1999. Retrieved 29 March 2014.</ref></blockquote>Според епоса, Лазар избира вечността, небесното царство, и в последствие загива в боя.<ref>Macdonald 2002, стр. 70</ref> "Умираме„Умираме с [[Иисус Христос|Христа]], за да живеем вечно," казва той на воините си.
 
Ефимия, вдовицата на [[Иван Углеша|Углеша]] и по-късно монахиня в [[Любостиня|манастира Любостиня]], написва ''Молитва до Княз Лазар'', една от най-значимите творби в сръбската средновековна литература.<ref>Crnković 1999, стр. 221</ref> Сръбската православна църква канонизира княз Лазар за светец, като Свети Лазар. Денят му е [[28 юни]] ([[Видовден]]). Редица градове и села (като [[Лазаревац]]), малки сръбски православни църкви и мисии по света са кръстени на него. Останките му се пазят в [[Ресавица|манастира Ресавица]].
Ред 94:
# Драгана (умира преди юли [[1395]], омъжва се за [[Александър Шишман|Александър]], син на българския цар [[Иван Шишман]] през около [[1386]]
# Теодора (умира преди [[1405]]), омъжва се за унгарския благородник [[Никола II Гарай]] през около [[1387]]
# Елена (умира през март [[1443]]) омъжва се първо за владетеля на [[Зета (княжество)|Зета]], [[Джурадж II Балшич]], а след това за босненския благородник [[Сандал Хранич]]
# Оливера ([[1372]]–след [[1444]]), омъжва се за османския султан [[Баязид I]] през [[1390]]
# [[Стефан Лазаревич]] (ок. [[1377]]–[[19 юли]] [[1427]]), княз ([[1389]]  [[1402]]) и деспот ([[1402]]  [[1427]])
# [[Вук Лазаревич]], княз, убит на [[6 юли]] [[1410]]
 
Ред 103:
 
== Библиография ==
* Crnković, Gordana P. (1999). "Women„Women Writers in Croatian and Serbian Literatures"Literatures“. In Ramet, Sabrina P. [https://books.google.ca/books?id=9qv9HK6AViwC Gender Politics in the Western Balkans: Women and Society in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States]. University Park, Pennsylvania: Penn State University Press. [[Международен стандартен номер на книга|ISBN]] [[:en:Special:BookSources/0-271-01801-1|0-271-01801-1]].
* [[Джон Файн|Fine, John Van Antwerp, Jr.]] (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: The University of Michigan Press. [[Международен стандартен номер на книга|ISBN]] [[:en:Special:BookSources/0-472-08260-4|0-472-08260-4]].
* [[Джон Файн|Fine, John Van Antwerp, Jr.]] (2006). When ethnicity did not matter in the Balkans: a study of identity in pre-nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the medieval and early-modern periods. Ann Arbor, Michigan: The University of Michigan Press. [[Международен стандартен номер на книга|ISBN]] [[:en:Special:BookSources/978-0-472-11414-6|978-0-472-11414-6]].
* [[Константин Иречек|Jireček, Konstantin Josef]] (1911). [[iarchive:geschichtederser00jire|Geschichte der Serben]]. 1. Gotha, Germany: Friedriech Andreas Perthes A.-G.
* Macdonald, David Bruce (2002). Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim-Centered Propaganda and the War in Yugoslavia. Manchester: Manchester University Press. <nowiki>ISBN 978-0-7190-6467-8</nowiki>.
* Mihaljčić, Rade (2001) [1984]. <bdi>Лазар Хребељановић: историја, култ, предање</bdi>. Belgrade: Srpska školska knjiga; Knowledge. [[Международен стандартен номер на книга|ISBN]] 86-83565-01-7
* Mihaljčić, Rade (1975). Крај Српског царства. Belgrade: Srpska književna zadruga
* Popović, Danica (2006). Патријарх Јефрем – један позносредњовековни светитељски култ (PDF). Zbornik radova Vizantološkog instituta. Belgrade: Vizantološki institut, SANU. 43. ISSN 0584 – 9888. 
* Reinert, Stephen W (1994). „From Niš to Kosovo Polje: Reflections on Murād I's Final Years“. In Zachariadou, Elizabeth. The Ottoman Emirate (1300 – 1389). Heraklion: Crete University Press. <nowiki>ISBN 978-960-7309-58-7</nowiki>.
* Stijović, Rada (2008). Неке особине народног језика у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана (PDF). Južnoslovenski filolog. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. 64. ISSN 0350-185X. 
* Šuica, Marko (2000). Немирно доба српског средњег века: властела српских обласних господара. Belgrade: Službeni list SRJ. ISBN 86-355-0452-6.