Алексий Палеолог: Разлика между версии

Изтрито е съдържание Добавено е съдържание
Редакция без резюме
Редакция без резюме
Ред 3:
Син е на Георги Комнин Дука Палеолог, севаст, пансеваст и ''велик хетейрарх'', който през 1166 г. участва в църковния събор в [[Константинопол]], който от своя страна е внук или син на [[Георги Палеолог]] - един от генералите на [[Алексий I Комнин]]. Бабата на Алексий е [[Анна Дукина]] (* 1068; † 1110/18–1135), сестра на императрица [[Ирина Дукина]]. Чрез Анна Дукина Алексий Палеолог се пада роднина на [[Комнини]]те.
 
Алексий се жени за жена с неизвестно име, дъщеря на Михаил Таронит. От 1195 г. той носи титлата [[севастократор]]. Около 1198 г. император [[Алексий III Ангел]], който няма мъжки наследник, го определя за съпруг на овдовялата му дъщеря си Ирина, вдовицата на Андроник Кондостефан, и го принуждава да се разведе с първата си съпруга. През лятото на 1199 г. Ирина и Алексий Палеолог се женят много тържествено: презИрина лятотоноси начервени 1199обувки г.и Презполучава 1199титлата г.василиса, тойа Алексий получава титлата деспот и така става престолонаследник.<ref name="Jordanov">Jordanov, 2001: p. 446 - 449</ref> Едновременно по-малката сестра на Ирина, също овдовялата [[Анна Ангелина]], е омъжена за [[Теодор I Ласкарис|Теодор Ласкарис]], основател на [[Никейска империя|Никейската империя]].
 
По-късно зетьовете са изпратени с [[Мануил Камица]] да се бият срещу българския [[узурпатор]] [[Иванко]] в [[Тракия (тема)|Тракия]].<ref name="Jordanov"/> По време на този поход баща му Георги е убит при обсадата на [[Кричим]].{{източник}}
 
През пролетта 1200 г. Алексий III го изпраща да се срещне с въстаника Иванко, който е заловен и убит в императорския лагер.<ref>Brand, Byzantium, S. 130 f.; Cheynet/Vannier, Études, S. 166, 171</ref> През пролетта същата година Алексий Палеолог потушава в [[Константинопол]] въстание против Йоан Лагос, командир на преторианците.<ref>Brand, Byzantium, S. 121 f.; Cheynet, Pouvoir, S. 135 f., 445</ref>
Ред 27:
* Jean-Claude Cheynet: ''Pouvoir et contestations à Byzance (963 – 1210)'' (= ''Publications de la Sorbonne. Série Byzantina Sorbonensia.'' Bd. 9). Reimpression. Publications de la Sorbonne Centre de Recherches d'Histoire et de Civilisation Byzantines, Paris 1996, ISBN 2-85944-168-5, S. 135 – 137, 443 – 445.
* Jean-Claude Cheynet, Jean-François Vannier: ''Études prosopographiques'' (= ''Publications de la Sorbonne. Série Byzantina Sorbonensia.'' Bd. 5). Publications de la Sorbonne Centre de Recherches d'Histoire et de Civilisation Byzantine, Paris 1986, ISBN 2-85944-110-7, S. 170 – 172 Nr. 29.
*Jordanov, Ivan. Byzantine lead seals from the stronghold near Dobri Dol, Plovdiv region. - In: Revue numismatique, 6e série - Tome 157, année 2001 pp. 443-469. DOI : https://doi.org/10.3406/numi.2001.2339
* Божидар Ферјанчић: Деспоти у Византији и Јужнословенским земљама (= Посебна издања. Bd. 336; Византолошки институт. Bd. 8). Српска академија наука и уметности, Београд 1960<!-- Božidar Ferjančić: ''Despoti u Vizantiji i južnoslovenskim zemljama'' (= ''Posebna izdanja''. Bd. 336; ''Vizantološki institut''. Bd. 8). Srpska akademija nauka i umetnosti, Belgrad 1960 -->, S. 32.
* Alexander Kazhdan: ''Oxford Dictionary of Byzantium.'' Oxford University Press, New York NY 1991, ISBN 0-19-504652-8, S. 1557 – 1558.
* Ruth Macrides: ''George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary.'' Oxford University Press, Oxford 2007, ISBN 978-0-19-921067-1, S. 114, 116.
* Alicia Simpson: ''Niketas Choniates. A Historiographical Study.'' Oxford University Press, Oxford 2013, ISBN 978-0-19-967071-0, S. 309 – 310.
 
== Източници ==
<references />