Стара Рашка
|
| Средновековни сръбски земи |
| Поморие |
| Загорие |
- Вижте пояснителната страница за други значения на Рашка.
Стара Рашка в днешно време е по-известна като Ужички край или регион. [1]
Най-характерната особеност на ужичкия край е специфичния йекавски ужички говор припадащ към херцеговинския. [2]
Литература редактиране
- Ужички крај – насеља, порекло, становништво, обичаји; приредио Борисав Челиковић; саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2010, 16,5, х 23,4 цм, 476 стр., тврди повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-0732-9
- Љуба Павловић – Ужичка Црна Гора (1925)
- Љубомир Мићић – Златибор (1925)
- Стојан Обрадовић – Описание окружија ужичког (1858)
- Љуба Стојановић – Старо Ужице (1922)
- Драгиша Лапчевић – Белешке о пореклу становништва у северозападној Србији (1922), Ужичка Пожега (1924)
- Сребрица Кнежевић – Село Дружетићи и „варошица“ Каменица (1957), Један редак пример народног градитељства у селу Дружетићи под Маљеном (1957)
Вижте също редактиране
Източници редактиране
- ↑ Užički kraj, 1 декември 2014 г. // Архивиран от оригинала на 2014-10-21. Посетен на 2014-12-01.
- ↑ „Под Ужичким крајем подразумевају се предеоне целине: Златибор, Ужичка Черна гора, Стари Влах, Соко, Пожешка котловина, Сръбска Морава, Полимието и Чачак, које чине област с неким посебним географским, унеколико и етнографским одликама у оквиру Србије.“ – Р. Познановић, „Традиционално усмено народно стваралаштво Ужичког краја“, Посебна издања Етнографског института САНУ 30/1, Београд 1988, стр. 24 – 25
Външни препратки редактиране
- ((sr)) Стара Рашка Архив на оригинала от 2009-03-11 в Wayback Machine.