Стара Рашка

Средновековни сръбски земи

Поморие

Загорие

Вижте пояснителната страница за други значения на Рашка.

Стара Рашка в днешно време е по-известна като Ужички край или регион. ^[1]

Най-характерната особеност на ужичкия край е специфичния йекавски ужички говор припадащ към херцеговинския. ^[2]

Литература

Ужички крај – насеља, порекло, становништво, обичаји; приредио Борисав Челиковић; саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2010, 16,5, х 23,4 цм, 476 стр., тврди повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-0732-9
Љуба Павловић – Ужичка Црна Гора (1925)
Љубомир Мићић – Златибор (1925)
Стојан Обрадовић – Описание окружија ужичког (1858)
Љуба Стојановић – Старо Ужице (1922)
Драгиша Лапчевић – Белешке о пореклу становништва у северозападној Србији (1922), Ужичка Пожега (1924)
Сребрица Кнежевић – Село Дружетићи и „варошица“ Каменица (1957), Један редак пример народног градитељства у селу Дружетићи под Маљеном (1957)

↑ Užički kraj, 1 декември 2014 г. // Архивиран от оригинала на 2014-10-21. Посетен на 2014-12-01.
↑ „Под Ужичким крајем подразумевају се предеоне целине: Златибор, Ужичка Черна гора, Стари Влах, Соко, Пожешка котловина, Сръбска Морава, Полимието и Чачак, које чине област с неким посебним географским, унеколико и етнографским одликама у оквиру Србије.“ – Р. Познановић, „Традиционално усмено народно стваралаштво Ужичког краја“, Посебна издања Етнографског института САНУ 30/1, Београд 1988, стр. 24 – 25